„Poruka je jasna: Svi smo begunci sa Kafkinog „Procesa“. Kora „Prvog čina“ predstavlja život u neminovnom toku kroz prostore stare u novom ruhu. Nije samo carevo novo odelo zbunilo čitaoca ili analitičara. Opis promenjenog vremena kroz odeću iz skupih butika, svečana odela su samo jedan od spoljnih efekata, a kroz sve izvire prepoznavanje muslimanskih delova odeće. Kratkim rečenicama, efektnim rečima autor slika Sarajevo, Beograd... Tita kao pominjanu prošlost.
U komplikovanu situaciju upliće se i slučajno, apsurdno ubistvo, iz tog događaja nastaju putevi priča, kao da ulazimo u roman toka svesti, slede teški iskazi umetnički vođeni britkim promišljanjem autora.”