Zeleni oktobar Petra Božovića, na drugačiji način, od svega do sada napisanog, govori o našoj novijoj istoriji, tačnije demokratskim promenama u Srbiji. Odavno nismo imali ovako originalan pristup neminovnosti društvenih promena, s tim što autor na metaforičan način u priču uvodi Ruse i Amerikance, one bez kojih se ni jedna promena na Balkanu ne može zamisliti ni sprovesti. Prisustvo dve najjače sile na svetu, ovde predstavljeno kroz prilično bizarne likove i događaje, Božović koristi i kao podlogu za slikanje duše dva antipoda, kreatora života na bilo kom delu planete. Kraj romana, u zgradi Skupštine koja gori 5. oktobra dvehiljadite godine, neočekivan je, uzbudljiv i poučan.

Petar Božović piše lako i zavodljivo, ali je to samo prvi sloj iza koga se krije duboko promišljena priča o jednom vremenu i jednom narodu na istorijskoj prekretnici. To je i priča o lakovernosti i zabludama jedne generacije podložne manipulacijama. Literarni izleti u Đenovu, Budimpeštu i Novogord su neophodni začini za tkanje trilerske strukture romana, što samo povećava tenziju u originalnoj priči o vremenu iz koga ovo društvo ipak nije izvuklo neophodne pouke. Čudesni eliksir, koji u ovoj knjizi ide iz ruke u ruku, na kraju romana neočekivano završava u jednom džepu, što će naterati čitaoca da razmišlja i domaštava razvoj budućih dogadjaja...

– Vanja Bulić, pisac